Sobne biljke

Ficus raste uglavnom u tropskim regionima Azije, Afrike i Južne Amerike, ali se može naći i u drugim delovima sveta, poput Australije i Mediterana. Ficus lirata se može prepoznati po velikim listovima sa upečatljivim, svetlim žilama. Pobrinite se da se biljka drži dalje od vetra jer se će listovi promeniti svoj izgled.

Fikus je veoma dekorativan zbog svog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, posebno ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Spada u najpoznatije sobne biljke. Gaji se dugi niz godina, a nakon II svetskog rata je postao najtraženija sobna biljka. Voli puno svetlosti, a najviše mu odgovara kada svetlost pada odozgo.

Fittonia mix 8/10 je iz porodice porodice Acantov, koju vole mnogi ljubitelji biljaka. Jako popularna zbog svoje elegancije i atraktivnog izgleda. Osnovna briga će pomoći da se otkriju svi aspekti lepote biljke. Savršeno se uklapa u bilo koji enterijer, spada u biljke koje unose pozitivnu energiju, ona ima moć da upije štetne materije i mirise. Krase je tamnozeleni listovi ovalnog oblika sa blago zašiljenim vrhom.

Biljka sa manjim lukovicama, linearnim dugačkim listovima i cvetovima različitih boja koji se nalaze u cvasti u gornjem delu cvetne drške koja je na početku cvasti savijena pod pravim uglom tako da cvetovi štrče na gore. Pored toga, cvetovi imaju prijatan miris. Ova biljka je pogodna i kao rezano cveće jer se u vazi cvetovi postepeno razvijaju iz svih pupoljaka. Cvetovi mogu biti prosti ili dupli, raznih boja i nijansi, često sa različitom bojom unutrašnjeg dela cveta.

Prelepih cvetova, očaravajućeg mirisa i jedinstvenosti, omiljen je izazov za uzgajivače. Zahtevna je za uzgoj u uobičajenim uslovima zatvorenog prostora. Uprkos tome, uživanje u pogledu na njene procvale cvetove, gardiniju čine vrednom truda. Širokih, sjajnih zelenih listova i lepih, nežnih belih cvetova. Poreklom iz Azije. U svom prirodnom ekosistemu, gardenija je zimzelen grm ili manje drvo.

Sadnja lukovica gladiole je u martu mesecu ili aprilu. Lukovice kad se radi sadnja gladiola treba da bude na rastojanju oko 20-30cm, a na dubinu od 5-6 cm.

Sadnja lukovica gladiole je u martu mesecu ili aprilu. Lukovice kad se radi sadnja gladiola treba da bude na rastojanju oko 20-30cm, a na dubinu od 5-6 cm.

Sadnja lukovica gladiole je u martu mesecu ili aprilu. Lukovice kad se radi sadnja gladiola treba da bude na rastojanju oko 20-30cm, a na dubinu od 5-6 cm.

Sadnja lukovica gladiole je u martu mesecu ili aprilu. Lukovice kad se radi sadnja gladiola treba da bude na rastojanju oko 20-30cm, a na dubinu od 5-6 cm.

Sadnja lukovica gladiole je u martu mesecu ili aprilu. Lukovice kad se radi sadnja gladiola treba da bude na rastojanju oko 20-30cm, a na dubinu od 5-6 cm.

Sadnja lukovica gladiole je u martu mesecu ili aprilu. Lukovice kad se radi sadnja gladiola treba da bude na rastojanju oko 20-30cm, a na dubinu od 5-6 cm.

Sadnja lukovica gladiole je u martu mesecu ili aprilu. Lukovice kad se radi sadnja gladiola treba da bude na rastojanju oko 20-30cm, a na dubinu od 5-6 cm.

Trajna zeljasta biljka. Stabljika je kratka, biljka naraste 20-40 cm u visinu. Koren je lukovičast zadebljan. Listovi su nasuprotni, baršunasto dlakavi, ovalni, dugi 7,5-10 cm, tamnozeleni, tupo nazubljenih rubova, nalaze se na dužoj peteljci. Cvet im je u obliku grozdova. Razmnožavaju se semenom, krtolama i pomoću lisne reznice. Gloksinija može imati pojedinačne i duple cvetove, u različitim nijansama boja od čisto bele do ružičaste, crvene, lavande i tamno ljubičaste boje. Gaje se uglavnom kao saksijsko cveće. Zahteva dosta svetlosti.SADNJA: Gloksinija raste iz lukovice koja se u februaru ili martu sadi u tresetni kompost, tako da gornji deo bude u ravni sa površinom zemlje. Posadite tako što ćete u svaku saksiju (prečnika od 12-15cm) staviti po jednu biljku (jedan rizom) i dobro je zaliti, ali ubuduće nemojte preterivati sa vodom dok rizom ne počne da raste.VREME CVETANJA: maj - avgust

Trajna zeljasta biljka. Stabljika je kratka, biljka naraste 20-40 cm u visinu. Koren je lukovičast zadebljan. Listovi su nasuprotni, baršunasto dlakavi, ovalni, dugi 7,5-10 cm, tamnozeleni, tupo nazubljenih rubova, nalaze se na dužoj peteljci. Cvet im je u obliku grozdova. Razmnožavaju se semenom, krtolama i pomoću lisne reznice. Gloksinija može imati pojedinačne i duple cvetove, u različitim nijansama boja od čisto bele do ružičaste, crvene, lavande i tamno ljubičaste boje. Gaje se uglavnom kao saksijsko cveće. Zahteva dosta svetlosti.SADNJA: Gloksinija raste iz lukovice koja se u februaru ili martu sadi u tresetni kompost, tako da gornji deo bude u ravni sa površinom zemlje. Posadite tako što ćete u svaku saksiju (prečnika od 12-15cm) staviti po jednu biljku (jedan rizom) i dobro je zaliti, ali ubuduće nemojte preterivati sa vodom dok rizom ne počne da raste.VREME CVETANJA: maj - avgust

Trajna zeljasta biljka. Stabljika je kratka, biljka naraste 20-40 cm u visinu. Koren je lukovičast zadebljan. Listovi su nasuprotni, baršunasto dlakavi, ovalni, dugi 7,5-10 cm, tamnozeleni, tupo nazubljenih rubova, nalaze se na dužoj peteljci. Cvet im je u obliku grozdova. Razmnožavaju se semenom, krtolama i pomoću lisne reznice. Gloksinija može imati pojedinačne i duple cvetove, u različitim nijansama boja od čisto bele do ružičaste, crvene, lavande i tamno ljubičaste boje. Gaje se uglavnom kao saksijsko cveće. Zahteva dosta svetlosti.SADNJA: Gloksinija raste iz lukovice koja se u februaru ili martu sadi u tresetni kompost, tako da gornji deo bude u ravni sa površinom zemlje. Posadite tako što ćete u svaku saksiju (prečnika od 12-15cm) staviti po jednu biljku (jedan rizom) i dobro je zaliti, ali ubuduće nemojte preterivati sa vodom dok rizom ne počne da raste.VREME CVETANJA: maj - avgust

Guzmania mix 12/50 je idealna sobna ili kancelarijska biljka. Zahvalna je za uzgoj u zatvorenom jer može da preživi i sa veoma malo svetla i ne smeta joj veštačko svetlo. Ipak, ne prija joj da bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti. Guzmnija biljka može porasti do 60 cm u visinu i širinu.

Bosiljak, vlašac, peršun

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Lukovičasta biljka iz Male Azije, a poznata je u Evropi još od 16. veka. Ima duge, uske listove i mirisni cvet koji liči na grozd. Lukovica zumbula ima svetlo ljubičastu ili krem nijansu i prekrivena je suvim ovojnicama sličnim papiru. SADNJA:Treba je saditi na dubini od oko 15 cm. Razmak između lukovica bi trebao biti od 15-20 cm. Zumbul treba posaditi na sunčanom mestu i gde je zemlja bogata kompostom ili tresetom. Zumbul raste 20-30 cm u visinu. Sadi se u jesen u vrt ili u posude koje treba uneti u kuću da se lukovice ne smrznu. Da bi lukovica zumbula procvetala mora biti izložena određenom periodu niskih temperatura (zato se i sadi u jesen).VREME CVETANJA: mart - april

Lukovičasta biljka iz Male Azije, a poznata je u Evropi još od 16. veka. Ima duge, uske listove i mirisni cvet koji liči na grozd. Lukovica zumbula ima svetlo ljubičastu ili krem nijansu i prekrivena je suvim ovojnicama sličnim papiru. SADNJA:Treba je saditi na dubini od oko 15 cm. Razmak između lukovica bi trebao biti od 15-20 cm. Zumbul treba posaditi na sunčanom mestu i gde je zemlja bogata kompostom ili tresetom. Zumbul raste 20-30 cm u visinu. Sadi se u jesen u vrt ili u posude koje treba uneti u kuću da se lukovice ne smrznu. Da bi lukovica zumbula procvetala mora biti izložena određenom periodu niskih temperatura (zato se i sadi u jesen).VREME CVETANJA: mart - april

Kalanchoe je biljka sa malim, belim, crvenim, narandžastim, žutim ili ljubičastim cvetovima koji rastu u buketima. Biljka ima tamnozelene listove i visine 20-25 cm. Kalanhoe cveta tokom cele godine. Cvet ne podnosi hladnoću dobro, ali preferira okruženja sa stalnim temperaturama od 20 i 30 stepeni.

Kamerplanten mix, veličina saksije je 9cm, dok je visina biljke 25cm.

Ljiljan je višegodišnja lukovičasta cvetnica, koja naraste od 40 - 170 cm. Cenjen je kao dekorativna vrsta, dok se listovi, lukovica, i cvetovi koriste u farmakologiji. Cvet je krupan i živopisnih raznih boja zanosnog mirisa. SADNJA:Sade se na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak između biljaka, u zavisnosti od vrste 25- 45 cm. Potrebno ih je posaditi na dubinu od 20 cm ali i to zavisi od vrste, jer visoke treba saditi malo dublje. Ljiljani vole da rastu na hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Zemljište mora da bude humusno i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada. VREME CVETANJA: maj - jun

Ljiljan je višegodišnja lukovičasta cvetnica, koja naraste od 40 - 170 cm. Cenjen je kao dekorativna vrsta, dok se listovi, lukovica, i cvetovi koriste u farmakologiji. Cvet je krupan i živopisnih raznih boja zanosnog mirisa. SADNJA:Sade se na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak između biljaka, u zavisnosti od vrste 25- 45 cm. Potrebno ih je posaditi na dubinu od 20 cm ali i to zavisi od vrste, jer visoke treba saditi malo dublje. Ljiljani vole da rastu na hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Zemljište mora da bude humusno i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada. VREME CVETANJA: maj - jun

Ljiljan je višegodišnja lukovičasta cvetnica, koja naraste od 40 - 170 cm. Cenjen je kao dekorativna vrsta, dok se listovi, lukovica, i cvetovi koriste u farmakologiji. Cvet je krupan i živopisnih raznih boja zanosnog mirisa. SADNJA:Sade se na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak između biljaka, u zavisnosti od vrste 25- 45 cm. Potrebno ih je posaditi na dubinu od 20 cm ali i to zavisi od vrste, jer visoke treba saditi malo dublje. Ljiljani vole da rastu na hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Zemljište mora da bude humusno i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada. VREME CVETANJA: maj - jun

Viseće muškatle ulepšavaju vaš vrt, terasu, prozor, trem ili dvorište celo leto. Nisu preterano zahtevne što se tiče gajenja. Izložena suncu bujno raste i mnogo cveta (naročito mlađe) od proleća do kasne jeseni.

Odgovara im redovno, ali umereno zalivanje ( korenov sistem nesme da bude konstantno u vodi). Ovim cvetnicama ne prija orošavanje, jer imaju po listovima dlačice preko kojih dišu.

Preporučuje se korišćenje vodotopivog djubriva, najviše u fazi razvoja pupoljaka, uz povećanje spoljne temperature, smanjuje se količina djubriva.

Muškatle Zonale ulepšavaju vaš vrt, terasu, prozor, trem ili dvorište celo leto. Nisu preterano zahtevne što se tiče gajenja. Izložena suncu bujno raste i mnogo cveta (naročito mlađe) od proleća do kasne jeseni.

Odgovara im redovno, ali umereno zalivanje ( korenov sistem nesme da bude konstantno u vodi). Ovim cvetnicama ne prija orošavanje, jer imaju po listovima dlačice preko kojih dišu.

Preporučuje se korišćenje vodotopivog djubriva, najviše u fazi razvoja pupoljaka, uz povećanje spoljne temperature, smanjuje se količina djubriva.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Nephrolepis Exaltata Green Lady 12/40 poznata kao i Bostonska ili mačja paprat odlikuje se režnjevitim, dugačkim listovima svetlo zelene boje. Paprat voli visoku vlažnost vazduha i ne podnose suvi zagrejani vazduh. Uspevaju na svetlim do polusenovitim mestima. Nephrolepis Exaltata Green Lady je jedna od najomiljenijih sobnih paprati.

Nolina Recurvata (Beaucarnea) 19/70 je Nolina je biljka karakterističnog izgleda. Stablo je naborano sa proširenjem u donjem delu, tako da podseća na slonovu nogu, pa odatle i ime „Slonovo Stopalo“. Mlade biljke imaju samo jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu. Kako biljka stari obrazuje se nekoliko grana. Da bi stablo došlo do izražaja stručnjaci savetuju da se biljka zasadi u široku,pa plitku saksiju.