Lukovice 15% popusta

Kale imaju karakteristične listove zatvorenih ivica. Na taj način se sprečava gubitak vode, pa biljka može da preživi u sušnim mesecima pomoću mesnatog korenu u vidu lukovice ili gomolja i da se razvija i u nepovoljnim uslovima. Cvetovi su skupljeni u klip sa levkastim belim omotačem. Dostupni su tokom čitave godine, a masovno cvetanje je od od marta do maja. Dostižu visinu od 40 cm do 1,2 m. Kale spadaju u idealne biljke za vaš prostor. Te ih vrlo lako možete gajiti u bašti ili u saksiji u stanu.

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

- Eranthis Hyemalis 15/1

Garden amarilis je višegodisnja, lukovičasta biljka. Na cvetnoj dršci moze imati i do 10 cvetova crvene boje, moze biti duga i 1 m. Cveta jun-jula. U toku sezone cvetanja više puta cveta. Sadi se u aprilu u bašti na dubini od 10 cm. Lukovici treba obezbediti više prostora. Rastojanje između dve lukovice treba da bude 30 cm. Biljku izvaditi iz zemlje početkom novembra. Listove ne treba seći, već ih ostaviti da uvenu, pa posle mesec dana odseći.

Garden amarilis je višegodisnja, lukovičasta biljka. Na cvetnoj dršci moze imati i do 10 cvetova crvene boje, moze biti duga i 1 m. Cveta jun-jula. U toku sezone cvetanja više puta cveta. Sadi se u aprilu u bašti na dubini od 10 cm. Lukovici treba obezbediti više prostora. Rastojanje između dve lukovice treba da bude 30 cm. Biljku izvaditi iz zemlje početkom novembra. Listove ne treba seći, već ih ostaviti da uvenu, pa posle mesec dana odseći.

Dok traje cvetanje u martu i aprilu obezbedite im dosta sunca,ali leti ih treba zaštititi od direktnih sunčevih zraka.Najbolje mesto za njih je ispod nekog listopadnog drveta. Mogu da uspeju i u saksiji ali zemlja ne sme da se osuši.

- Chionodoxa Luciliae alba 20/1

Crocus je nisko-rastuća zeljasta biljka visoka oko 10 cm, nema stabla. Letci su linearni, uski, pojavljuju se pre ili posle cvetanja. Razdoblje cvetanja traje 2-3 nedelje.

Crocus je nisko-rastuća zeljasta biljka visoka oko 10 cm, nema stabla. Letci su linearni, uski, pojavljuju se pre ili posle cvetanja. Razdoblje cvetanja traje 2-3 nedelje.

Crocus je nisko-rastuća zeljasta biljka visoka oko 10 cm, nema stabla. Letci su linearni, uski, pojavljuju se pre ili posle cvetanja. Razdoblje cvetanja traje 2-3 nedelje.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

- Rose of Jericho 1/1

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.