Lukovice

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sadi se u jesen ili početkom zime na dubinu od 15 cm a sa razmakom 15-20 cm između lukovica bilo na otvorenom ili u žardinjeri. Lukovici treba oko 10 nedelja da procveta.Nakon cvetanja dalja nega precvetalih lukovica sastoji se u urednom zalivanju sve do maja kada nastupa postepeni prestanak vegetacije. U fazi potpunog mirovanja juna i jula meseca sa lukovica se očisti zemlja a zatim se smeštaju u sanduke i skladište do naredne sadnje. Jednom već sađene lukovice veoma mnogo gube u svojoj vitalnosti, te su u kasnijem periodu pogodne samo za sadnju u cvetne gredice. Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, sadnjom podmladaka koji se pojavljuju na staroj lukovici. Svakog proleća zumbuli nas obraduju svojim bogatim koloritom, snažnim i lepim mirisom.

Crocus je nisko-rastuća zeljasta biljka visoka oko 10 cm, nema stabla. Letci su linearni, uski, pojavljuju se pre ili posle cvetanja. Razdoblje cvetanja traje 2-3 nedelje.

Crocus je nisko-rastuća zeljasta biljka visoka oko 10 cm, nema stabla. Letci su linearni, uski, pojavljuju se pre ili posle cvetanja. Razdoblje cvetanja traje 2-3 nedelje.

Crocus je nisko-rastuća zeljasta biljka visoka oko 10 cm, nema stabla. Letci su linearni, uski, pojavljuju se pre ili posle cvetanja. Razdoblje cvetanja traje 2-3 nedelje.

Dok traje cvetanje u martu i aprilu obezbedite im dosta sunca,ali leti ih treba zaštititi od direktnih sunčevih zraka.Najbolje mesto za njih je ispod nekog listopadnog drveta. Mogu da uspeju i u saksiji ali zemlja ne sme da se osuši.

- Rose of Jericho 1/1

Kale imaju karakteristične listove zatvorenih ivica. Na taj način se sprečava gubitak vode, pa biljka može da preživi u sušnim mesecima pomoću mesnatog korenu u vidu lukovice ili gomolja i da se razvija i u nepovoljnim uslovima. Cvetovi su skupljeni u klip sa levkastim belim omotačem. Dostupni su tokom čitave godine, a masovno cvetanje je od od marta do maja. Dostižu visinu od 40 cm do 1,2 m. Kale spadaju u idealne biljke za vaš prostor. Te ih vrlo lako možete gajiti u bašti ili u saksiji u stanu.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

- Chionodoxa Luciliae alba 20/1

- Eranthis Hyemalis 15/1

Hyacinthus mix ball 07/15 ili Zumbul se najčešće gaji kao baštenska biljka, ali može da se gaji i kao sobna biljka. Zumbul može da se kombinuje sa ostalim vesnicima proleća. Zumbul je višegodišnja biljka koja se najčešće razmnožava tako što starije lukovice rađaju mlađe. Lukovice zumbula sade se u jesen u vrt, ili u saksije koje treba ostaviti unutra. Za njih je najbolja zemlja bogata humusom koja dobro propušta vodu.

Garden amarilis je višegodisnja, lukovičasta biljka. Na cvetnoj dršci moze imati i do 10 cvetova crvene boje, moze biti duga i 1 m. Cveta jun-jula. U toku sezone cvetanja više puta cveta. Sadi se u aprilu u bašti na dubini od 10 cm. Lukovici treba obezbediti više prostora. Rastojanje između dve lukovice treba da bude 30 cm. Biljku izvaditi iz zemlje početkom novembra. Listove ne treba seći, već ih ostaviti da uvenu, pa posle mesec dana odseći.

Garden amarilis je višegodisnja, lukovičasta biljka. Na cvetnoj dršci moze imati i do 10 cvetova crvene boje, moze biti duga i 1 m. Cveta jun-jula. U toku sezone cvetanja više puta cveta. Sadi se u aprilu u bašti na dubini od 10 cm. Lukovici treba obezbediti više prostora. Rastojanje između dve lukovice treba da bude 30 cm. Biljku izvaditi iz zemlje početkom novembra. Listove ne treba seći, već ih ostaviti da uvenu, pa posle mesec dana odseći.

Pripada porodici Ranunculaceae. U cvećarstvu je svakako najvažnija vrsta Anemone s nepravilnim podzemnim organima – gomoljima tamnosmeđe boje. Listovi su u obliku rozete, njihova je dužina 25-30 cm, a oblik perast. Cvetna drška je dužine 15-25 cm, obrasla sitnim dlačicama dok je cvet promera 2,5-4 cm i sastoji se od 6 ili više latica. Prašnici su spiralno raspoređeni, kao i tučci, a plod je orašast. SADNJA:Sadnja gomolja anemona obavlja se na dubini od 5 do 6 cm i na rastojanju od 10 do 15 cm. Gomolji anemona sade se tako da okcem bude okrenut nagore, na 5cm dubine. Mesto za sadnju mora biti polusenovito. Kod prolećne sadnje potrebno je 24 časa pre sadnje potopiti gomolje u vodu. Ukoliko se sade u jesen potrebno ih je pokriti slamom, ili slojem lišća, da ne bi promrzle. Odgovaraju im bogata humusna zemljišta.VREME CVETANJA: april-maj/jesen

Pripada porodici Ranunculaceae. U cvećarstvu je svakako najvažnija vrsta Anemone s nepravilnim podzemnim organima – gomoljima tamnosmeđe boje. Listovi su u obliku rozete, njihova je dužina 25-30 cm, a oblik perast. Cvetna drška je dužine 15-25 cm, obrasla sitnim dlačicama dok je cvet promera 2,5-4 cm i sastoji se od 6 ili više latica. Prašnici su spiralno raspoređeni, kao i tučci, a plod je orašast. SADNJA:Sadnja gomolja anemona obavlja se na dubini od 5 do 6 cm i na rastojanju od 10 do 15 cm. Gomolji anemona sade se tako da okcem bude okrenut nagore, na 5cm dubine. Mesto za sadnju mora biti polusenovito. Kod prolećne sadnje potrebno je 24 časa pre sadnje potopiti gomolje u vodu. Ukoliko se sade u jesen potrebno ih je pokriti slamom, ili slojem lišća, da ne bi promrzle. Odgovaraju im bogata humusna zemljišta.VREME CVETANJA: april-maj/jesen

Zbog raznobojnih nežnih cvetića sakupljenih u metličaste cvasti, koji se formiraju na tananim uspravnim stabljikama tokom leta, astilba ili biretka jedna je od omiljenih biljka. Idealna je za senovite kutke bašte kojima daje živost i šarenilo.SADNJA:Lukovice se sade na dubinu najmanje dva puta veću od nje same. Razmak između lukovica, takođe, treba da bude njihova dvostruka širina. Na dno iskopane rupe se prvo stavi sloj peska, rizla ili sitan šljunak. Posle sadnje lukovice treba zaliti da bi se zemlja slegla i eleminisao vazdušni džep. Kada se posade, lukovice treba pokriti malčem, to jest borovim iglicama, lišćem ili slamom da bi se zaštitile od smrzavanja.VREME CVETANJA: jul - oktobar

Zbog raznobojnih nežnih cvetića sakupljenih u metličaste cvasti, koji se formiraju na tananim uspravnim stabljikama tokom leta, astilba ili biretka jedna je od omiljenih biljka. Idealna je za senovite kutke bašte kojima daje živost i šarenilo.SADNJA:Lukovice se sade na dubinu najmanje dva puta veću od nje same. Razmak između lukovica, takođe, treba da bude njihova dvostruka širina. Na dno iskopane rupe se prvo stavi sloj peska, rizla ili sitan šljunak. Posle sadnje lukovice treba zaliti da bi se zemlja slegla i eleminisao vazdušni džep. Kada se posade, lukovice treba pokriti malčem, to jest borovim iglicama, lišćem ili slamom da bi se zaštitile od smrzavanja.VREME CVETANJA: jul - oktobar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Kana je višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice. Stabljike su snažne, debele i mesnate, uspravne i nerazgranate. Narastu vrlo visoko i do 250 cm visine. Podzemni deo čine veliki, zadebljani rizomi. Listovi su naizmenični, veliki i mekani, zelene boje, delimično obuhvataju stabljiku. Narastu do 50 cm u dužinu i do 20 cm u širinu. Cvetovi su veliki, bezmirisni, okrenuti prema gore. Mogu biti žute, narandžaste, crvene, ružičaste ili bež boje.Posećuju ih pčele koje sakupljaju nektar,SADNJA:Sade se u gredice u aprilu i početkom maja. Vole plodno, dobro nađubreno zemljište. Sade se na rastojanje 40-50 cm (niže vrste), a visoke vrste na rastojanje 60-70 cm. Kad počnu hladniji dani i jesenji mrazevi, biljka se vadi iz zemlje, odrežu joj se listovi i delovi stabla na 15-20 cm od rizoma. Oko rizoma se ostavlja zemlja u što većem busenu, prekriju se peskom ili piljevinom i tako sklonjene čekaju narednu sezonu. Rizom se može sačuvati više godina i iz njega svake godine izraste nova biljka.VREME CVETANJA: jun-oktobar