Biljke, sredstva i oprema

Visoka bujna sorta. Vrlo krupni plodovi (do 300 g) su karakterističnog oblika “srca”, sjajno crvene boje, mesnati, sočni i ukusni. Gaji se uz kolje visoko oko 2 m, na jedno ili dva stabla, uz redovno navodnjavanje i zalamanje zaperaka. koristi se u prehrani kao salata, dodatak jelima u konditorskoj industriju i kao sok.

Biljke su srednje bujne sa uspravnom rozetom, visine 40-50 cm. Koren je blago konusnog oblika, dužine 18-25 cm, sočan i aromatičan, bele kore. Prečnik korena je oko 5 cm i mase 300-350 g. Namenjena je za industrijsku preradu i svežu potrošnju.

Rana sorta. Biljke su visine od 70-80 cm sa 3-4 grane. Plod je tamnoljubičaste do plave boje, duguljastog oblika, mase od 270-500 g. Gaji se iz rasada. Seje se u tople leje i plastenike za ranu proizvodnju na otvorenom. Dužina vegetacije 120-125 dana.

Koren se skoro ne formira jer je jako tanak, razgranat. Tipičan lisnati tip. Rozeta je jedra, poluuspravna do polegla. Listovi su tamnozeleni, sitno narezani, naborani, kovrdžavi, dužine 15-16 cm, a širine oko 12 cm.

Radič, povrće crvenih listova sa belim žilama, nije čest gost na našim trpezama, a na našim prostorima gaji se na malim površinama. Odličan je svež ili grilovan za pripremu salata i poseban značaj ima u ishrani dijabetičara. Uzastopnim sejanjem od marta do avgustacelo leto su pogodni za konzumaciju sveže zeleni listovi. U jesen listovi pocrvene, a u kasnu jesen i u proleće formiraju glavice crvene boje blago gorkog ukusa.

Srednje kasna sorta. Koren je loptast sa crnom pokožicom i ima belo hrskavo meso, umereno ljuto, specifičnog mirisa, pristiže za 80-90 dana. Ima srednje razvijenu lisnu masu.

Srednje rana sorta, dugačkog belog korena. Dospeva za ubiranje za oko 50 dana. Listovi rozete su poluuspravni. Rotkvica se koristi u svežem stanju, jer ima blago ljut osvežavajući ukus.

Rano prolećna sorta, sa srednje razvijenom rozetom i tamnozelenim listovima koji su blago položeni. Koren je okrugao, crven, sočan, belog mesa, ponekad sa ružičastom nijansom.

Prolećna glavičasta sorta, u tipu maslenke (puterica). Svetlo zelene boje. Ima krupne i dosta čvrste glavice, mase od 250-300 g. Pogodna i za uzgoj u stakleniku i na otvorenom. Salatu možemo uzgajati na gotovo svim vrstama tla, ali su najbolja strukturna, plodna s dosta humusa i vlage.

Biljke su bujne s poluuspravnom rozetom. List je krupan, blago naboran s uglasto zaobljenim vrhom, tamnozelene boje. Srednje rana sorta, dobre otpornosti na niske temperature i koristi se za prolećnu i jesenju setvu. Pored korišćenja u domaćinstvu, pogodna je i za industrijsku preradu, zamrzavanje.

Zreo plod tikve ima narandžastu koru i meso, prosečne težine težine 5-6 kg. Tikve rastu na dugim izdancima, imaju kruškolik oblik. Srednjestasna sorta, stiže za oko 120-130 dana i može se čuvati tokom zime. Može se koristiti za spremanje različitih ukusnih jela.

Saksija za cveće Alaska. Modernog dizajna, učiniće Vaš prostor lepšim i dati mu novu svežinu. Dimenzije: 14cm.

Biljka sa manjim lukovicama, linearnim dugačkim listovima i cvetovima različitih boja koji se nalaze u cvasti u gornjem delu cvetne drške koja je na početku cvasti savijena pod pravim uglom tako da cvetovi štrče na gore. Pored toga, cvetovi imaju prijatan miris. Ova biljka je pogodna i kao rezano cveće jer se u vazi cvetovi postepeno razvijaju iz svih pupoljaka. Cvetovi mogu biti prosti ili dupli, raznih boja i nijansi, često sa različitom bojom unutrašnjeg dela cveta.

Biljka ima visoku stabljiku ( do 70cm), prekrivenu cvetnim laticama. Prelepi cvet ima blago kiselu mirisnu aromu.

Paprika Beli kalvil je slatka, okruglasta, paradajz-paprika. Domaća , srednjestasna sorta

Kasna sorta, plod u tipu kapije, dužine 12-16 cm i debljine perikarpa 3-4 mm. U tehnološkoj zrelosti plod je tamnozelene, a u fiziološkoj intenzivno crvene boje, krupan, debelog mesa. Koristi se u svežem stanju i za preradu. U domaćinstvu veoma je pogodna za pečenje i zamrzavanje.

Rana sorta. Biljke su visine od 70-80 cm sa 3-4 grane. Plod je tamnoljubičaste do plave boje, duguljastog oblika, mase od 270-500 g. Gaji se iz rasada. Seje se u tople leje i plastenike za ranu proizvodnju na otvorenom. Dužina vegetacije 120-125 dana.

Zbog raznobojnih nežnih cvetića sakupljenih u metličaste cvasti, koji se formiraju na tananim uspravnim stabljikama tokom leta, astilba ili biretka jedna je od omiljenih biljka. Idealna je za senovite kutke bašte kojima daje živost i šarenilo.SADNJA:Lukovice se sade na dubinu najmanje dva puta veću od nje same. Razmak između lukovica, takođe, treba da bude njihova dvostruka širina. Na dno iskopane rupe se prvo stavi sloj peska, rizla ili sitan šljunak. Posle sadnje lukovice treba zaliti da bi se zemlja slegla i eleminisao vazdušni džep. Kada se posade, lukovice treba pokriti malčem, to jest borovim iglicama, lišćem ili slamom da bi se zaštitile od smrzavanja.VREME CVETANJA: jul - oktobar

Zbog raznobojnih nežnih cvetića sakupljenih u metličaste cvasti, koji se formiraju na tananim uspravnim stabljikama tokom leta, astilba ili biretka jedna je od omiljenih biljka. Idealna je za senovite kutke bašte kojima daje živost i šarenilo.SADNJA:Lukovice se sade na dubinu najmanje dva puta veću od nje same. Razmak između lukovica, takođe, treba da bude njihova dvostruka širina. Na dno iskopane rupe se prvo stavi sloj peska, rizla ili sitan šljunak. Posle sadnje lukovice treba zaliti da bi se zemlja slegla i eleminisao vazdušni džep. Kada se posade, lukovice treba pokriti malčem, to jest borovim iglicama, lišćem ili slamom da bi se zaštitile od smrzavanja.VREME CVETANJA: jul - oktobar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice begonija. Stabljika je mesnata, razgranata, visine od 20 do 30 cm. Listovi su naizmenični, nalaze se na kratkim drškama, takođe su mesnati, jednostavni, široko jajastog oblika, ušiljenog vrha, dlanaste nervature a na rubovima su nazubljeni i crvene nijanse. Dugi su do 12 cm, široki do 8 cm.Ima prelepe pink cvetove. Pčele ih posećuju i sakupljaju nektar i pelud. Plod je kapsula koja sadrži sitne semenke. SADNJA:Begonije treba saditi plitko, tek toliko da se gomoljice prekriju zemljom, uz obilno zalivanje, u saksije u rano proleće, 6 nedelja pre nego što se mogu izneti na otvoreno (terasu ili vrt) ili senovito mesto. Što se tiče razmnožavanja begonije, mogu se razmnožavati semenom, reznicama, lišćem ili gomoljem - što sve zavisi od vrste begonije. Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana balkona. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. smatra kraljicom . Gajenje begonije u saksiji je i više nego popularno među ljubiteljima ukrasnog cveća, a saksije se mogu držati kako u kući, tako i na terasi, u dvorištu. Naročito su interesantne viseće begonije koje je gaje u visećim saksijama. Kod gajenja u saksiji naročito treba voditi računa da podmetač ne bude pun vode, jer je to znak da ste preobilno zalili biljku - a ovo uzrokuje nedostatak kiseonika i samim tim odumiranje biljke.VREME CVETANJA: jul-avgust-septembar

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, dalija ili georgina ukrašava bašte i balkonske žardinjere. To je krtolasta biljka koja ima dug period cvetanja i to od jula do oktobra, a u zavisnosti od sorte može dostići visinu od 30cm do 3m. Cvetovi su različite boje, oblika i veličine, a cvet hibridnih dalija može biti i šarenolik

Kasna sorta, odličnog ukusa. Plod je okruglo ovalne forme, glatke, blago urezane kore. U tehnološkoj zrelosti boja ploda je tamnožuta, do svetlomrka. Meso ploda je slatko, sočno, aromatično, boje žuto-narandžaste. Masa ploda je 2-3 kg. proizvodi se direktnom setvom ili iz rasada.

Kale imaju karakteristične listove zatvorenih ivica. Na taj način se sprečava gubitak vode, pa biljka može da preživi u sušnim mesecima pomoću mesnatog korenu u vidu lukovice ili gomolja i da se razvija i u nepovoljnim uslovima. Cvetovi su skupljeni u klip sa levkastim belim omotačem. Dostupni su tokom čitave godine, a masovno cvetanje je od od marta do maja. Dostižu visinu od 40 cm do 1,2 m. Kale spadaju u idealne biljke za vaš prostor. Te ih vrlo lako možete gajiti u bašti ili u saksiji u stanu.

Lukovičasta biljka iz Male Azije, a poznata je u Evropi još od 16. veka. Ima duge, uske listove i mirisni cvet koji liči na grozd. Lukovica zumbula ima svetlo ljubičastu ili krem nijansu i prekrivena je suvim ovojnicama sličnim papiru. SADNJA:Treba je saditi na dubini od oko 15 cm. Razmak između lukovica bi trebao biti od 15-20 cm. Zumbul treba posaditi na sunčanom mestu i gde je zemlja bogata kompostom ili tresetom. Zumbul raste 20-30 cm u visinu. Sadi se u jesen u vrt ili u posude koje treba uneti u kuću da se lukovice ne smrznu. Da bi lukovica zumbula procvetala mora biti izložena određenom periodu niskih temperatura (zato se i sadi u jesen).VREME CVETANJA: mart - april